U slučaju javljanja konflikta na radnom mestu, većina zaposlenih reaguje na jedan od sledećih načina: izbegavanje (ćutnja), prilagođavnje, nametanje, kompromis ili saradnja1. Način na koji reagujemo zavisiće od konretne situacije ali i naše ličnosti. Svaka od ovih strategija može biti korisna u konkretnom momentu.
Izbegavanje
Iako sama reč “izbegavanje” zvuči negativno, nekada je upravo ovo najbolja strategija. Ukoliko je u pitanju trenutna smetnja ili su emocije povišene usled stresa, za dobrobit tima, nekada je najbolje ne odreagovati u istom momentu. Takođe, ukoliko se osoba nalazi u situaciji kada bi ulazak u direktan konflikt sa kolegom ili nadređenim mogao da označi gubitak posla, izbegavanje se (bar kratkoročno) čini kao najbolje rešenje.
Prilagođavanje
Podjednako kao i nemogućnost prilagođavanja i preterano prilagođavanje nije dobro za pojedinca. Iako će ovaj zaposleniuspeti da održi, prvididno, dobar odnos sa kolegama, verovatno će istovremeno biti i nezadovoljan jer njegove potrebe nisu jasno iskazane niti zadovoljene. Dodatno, zaposleni koji strahuje da ukaže na potencijalni problem ne radi u najboljem interesu same kompanije (jer ne sprečava greške za koje predviđa da će se desiti).
Suprostavljanje/nametanje
Ovakav način suočavanja sa potencijalnim konfliktom može biti koristan u hitnim situacijama kada je potrebno doneti (nepopularne) mere. Međutim, dugoročno, ovaj način rešavanja konflikta nije dobar jer podrazumeva nametanje, prisilu i zanemaruje saradnju.
Kompromis
Podrazumeva pregovaranje i nalaženje srednjeg rešenja. Nekada je to srednje rešenje dovoljno dobro za obe strane ali često obe strane ostaju nezadovoljne što stvara podlogu za neki naredni konflikt ili produbljivanje već postojećeg
Saradnja
Iako je saradnja tesno povezana sa kompromisom, ovde postoji međusobono uvažavanje i želja da obe strane pronađu način da zadovolje svoje potrebe. Dakle, cilj je naći najbolje a ne srednje rešenje. Ipak, u realnosti, pre nalaženja najboljeg rešanja, često moramo da se zadovoljimo prelaznim, kompromisnim rešenjem.
Kako rešavati konflikte?
Imajući u vidu da je javljanje konflikata neizbežno, važno je negovati klimu psihološke bezbednosti i pomoći zaposlenima da razviju bolje veštine komunikacije. U tom slučaju, javljanje konflikata biće prilika za unapređenje odnosa kao i unapređenja načina rada. U cilju što bolje saradnje i komunikacije sa kolegama ono što ti možeš da uradiš je sledeće:
- Jasno i otvoreno komuniciraj
- Govori o konkretnom ponašanju a ne o ličnosti (Umesto “Ti si sebičan i uvek kasniš” reci “Kada ne ispoštuješ dogovoreno vreme osećam kao da ti ovaj sastanak nije bitan”)
- Postupaj sa drugima sa poštovanjem (da, čak i onda kada misliš da to ne zaslužuju)
- Postavi jasno granice
- Ukoliko radiš sa teškim ljudima, vodi računa da se komunikacija odvija u pismenom obliku
Ukoliko si propustio naš prethodni članak o učestalosti javljanja konfikata na poslu – možeš ga pronaći OVDE. Da li su te iznenadile brojke? Kakvo je tvoje iskustvo sa konfliktima na poslu?
