U proteklih par godina značajno je poraslo interesovanje javnosti za teme koje se bave mentalnim zdravljem i njegovim unapređenjem. U skladu sa tim, sve veći broj kompanija prepoznaje značaj zdravlja zaposlenih (kako fizičkog tako i mentalnog) i nudi različite programe dodatne podrške.
Šta je uopšte mentalno zdravlje?
Svetska zdravstvena organizacija (World Health organisation, 2014) mentalno zdravlje definiše kao “stanje subjektivnog blagostanja u kome osoba prepoznaje svoje sposobnosti, spremna je da se suoči sa svakodnevnim stresorima, produktivna je i može da doprinese svojoj zajednici”.
Iako ova definicija predstavlja značajan pomak u odnosu na ranije definicije mentalnog zdravlja koje ga vide kao odsustvo bolesti, neki autori (npr. Galderisi et al., 2015) smatraju da se stavlja preveliki akcenat na pozitivne emocije i doživljaje. Dodatno, ovakva definicija zanemaruje činjenicu da, ljudi koji su mentalno zdravi, takođe, doživljavaju negativne emocije (poput tuge, besa itd.) i nisu uvek srećni.
Termin „toksična pozitivnost“ upravo objašnjava insistiranje na pozitivnim emocijama i ignornisanje svih ostalih. Rezultat je preteranog pojednostavljivanja ili suštinskog neshvatanja kompeksnosti ljudske psihe.
Zajedno sa popularizacijom tema mentalnog zdravlja porastao je i broj kvazi stručnjaka koji svoje programe zasnivaju upravo na toksičnoj pozitivnosti. Problem je što oni nude jednostavna, laka i brza rešenja koja ne daju stvarne, dugoročne rezultate ali na prvi pogled deluju primamljivije u odnosu na proverene programe. Zbog svega toga, pojedinci i kompanije koji su u potrazi sa dodatnom podrškom, imaju težak zadatak da odaberu adekvatnog stručnjaka koji im zaista može pomoći.
Zašto je bitno mentalno zdravlje iz ugla zaposlenih?
Iako i danas možemo videti u oglasima za posao da se kao jedan od benefita ističe „redovna plata“ ili „prijava od prvog dana“ – sve veći broj zaposlenih i ljudi koji su u potrazi za poslom traži pristojne uslove rada (ovde stavljamo naglasak na pristojne jer su zahtevi i dalje relativno skromni).
Sada znamo da niska primanja, loši uslovi rada i međuljudski odnosi utiču negativno na naše mentalno i fizičko zdravlje. Takođe, sve više studija sugeriše da posao kojim smo ispunjeni i prijatna radna atmosfera mogu pozitivno da utiču na naše mentalno zdravlje i da čak ublaže efekte drugih svakodnevnih stresora.
Gallup – ovo istraživanje pokazalo je da su zaposleni koji izveštavaju da imaju najboljeg prijatelja na poslu produktivniji i više uključeni u posao. Ovo je posebno bio slučaj kod žena. Ovde je bitno spomenuti da su i druga istraživanja pokazala vezu između dobrih socijalnih odnosa i zdravlja i dugovečnosti (za detalje videti Yang et al., 2016). S obzirom na to da, većina od nas i dalje provodi 8h dnevno na poslu, jasno je koliki uticaj ljudi sa kojima radimo mogu imati na nas.
Uloga menadžmenta je da kreira pozitivnu radnu atmosferu u kojoj će svaki zaposleni moći da ostvari svoj pun potencijal ali isto tako da interveniše i spreči negativan uticaj pojedinca na ostale zaposlene.
Zašto je bitno metalno zdravlje zaposlenih iz ugla poslodavca?
Iako bi, možda, bilo naivno očekivati da svaki poslodavac brine o svojim zaposlenima, njihovom blagostanju i zdravlju, postoji niz objektivnih razloga zašto bi to trebalo biti slučaj a tiču se i opstanka i profita same kompanije. U nastavku navedeni su neki od tih argumenata.
1. Veća produktivnost
Verovatno svako od nas može da se seti neke situacije kada je, s radošću. odradio i više nego što se očekivalo zato što se osećao cenjeno, poštovano ili kako bi pomogao svom timu ili dobrom kolegi. Dobri međuljudski odnosi i prijatna radna atmosfera ključne su za produktivnost zaposlenih. Naravno, to ne znači da zaposleni treba da rade prekovremeno i da ne budu plaćeni za to (što je, nažalost, ne tako retka praksa).
Istraživanja (npr. Bellet et al., 2019) su pokazala da postoji veza između toga kako se osećamo na poslu i naše produktivnosti. U ovoj studiji, pokazano je da je porast u subjektivnom doživljaju sreće povezan sa većom produktivnošću (tj. prodajom u ovom konkretnom primeru).
S druge strane, kreiranje atmosfere straha u kojoj greška nije dozvoljena negativno će uticati i na produktivnost a i na mentalno zdravlje zaposlenih a dugoročno i na samu kompaniju.
2. Zadržavanje radnika
Za razliku od ranijih generacija zaposlenih koji su, često, ostajali na istoj poziciji i kod istog poslodavca svoj čitav radni vek, u današnje vreme to je retkost. Očekivano je da se poslovi i poslodavci menjaju. Poslodavac koji je uložio određeno vreme i resurse u obuku zaposlenog, motivisan je (ili bi bar trebalo da jeste) da tog zaposlenog i zadrži.
Brojna istraživanja pokušala su da daju odgovor na pitanje šta je najbolji motivator. Ono što se često zaboravlja da samo povećanje plate nije dovoljno (ali je neophodno!). Ljudi odlaze i sa poslova koje vole zbog loših međuljudskih odnosa, mobinga, zbog toga što osećaju da nisu cenjeni, da ne mogu više ništa novo da nauče.
Poslodavci koji brinu o mentalnom zdravlju svojih zaposlenih, koji ih vide kao ljude a ne zamenljivu, jeftinu radnu snagu, kreiraju radnu atmosferu gde ljudi žele da budu, zbog čega odbijaju i neke (finansijski) bolje ponude.
3. Privlačenje novih talenata
Kompanije koje pružaju podršku svojim zaposlenima (bilo u smislu poštenog sistema nagrađivanja i napredovanja, dodatnih slobodnih dana, programa psihološke podrške i slično) visoko su vrednovane od strane kandidata koji traže posao kao i od strane zaposlenih koji već uživaju te beneficije.
Jedna od pozitivnih strana društvenih mreža je i to što je, danas, vrlo lako doći do realnih informacija o određenoj kompaniji i poslodavcu. Umesto da porade na problemima koje imaju, neki poslodavci misle da će ulaganje u brending kampanje pomoći da privuku talentovane ljude. Iako to (ponekad) i uspeva, ovi poslodavci imaju problem sa zadržavanjem tih istih ljudi. Dugoročno, novac koji je mogao biti uložen u poboljašnje uslova rada biva utrošen za traženje ljudi koji, na kraju, odlaze zbog loših uslova rada ili atmosfere.
4. Manje izostanaka sa posla
Hroničan stres, burnout i drugi problemi sa mentalnim zdravljem, ukoliko ne rezultiraju u odlasku zaposlenog, manifestovaće se kao njegova sprečenost za rad. Odstustvo radnika negativno će uticati na organizaciju na radnom mestu, podelu zadataka pa i na sam profit kompanije. Dodatno, neke pozicije zahtevaju specifične veštine i znanja pa je pronalaženje zamene nekad nemoguće (naročito ako poslodavac već ima lošu reputaciju).
Načini za unapređivanje mentalnog zdravlja
Iako sve veći broj poslodavaca govori o temama mentalnog zdravlja, realni programi podrške nisu široko zastupljeni i svima dostupni. Dobra vest je da i dalje postoje različite opcije koje možeš sam da isprobaš. U nastavku, pogledaj naše predloge.
1. Rad sa stručnjakom
Većina ljudi ima višestruke koristi od rada sa stručnjakom iz oblasti mentalnog zdravlja (psiholog, psihoterapuet ili psihijatar). Rad sa stručnjakom omogućiće ti da se dotakneš tema koje, možda, sam nisi znao da razrešiš. Dodatna prednost je to što je napredak brži i uočljiviji (što, naravno, većina nas preferira).
Iako bi rad sa stručnjakom bio naš prvi izbor i preporuka, jasno je da nekada postoje objektivni razlozi zašto nam to nije dostupno. Na primer, prema podacima Svetske zdravstvene organizacije iz 2017. godine, u našoj zemlji dostupan je približno 1 psiholog na 20 000 ljudi. To, naravno, nije dovoljno. Ostali problemi mogu biti nedostupnost stručnjaka u našem mestu, visoke cene ili stigma.
Srećom, sada je dostupno i online savetovanje i psihoterapija a u nekim, većim gradovima možete dobiti i besplatnu psihološku pomoć u okviru različitih organizacija. Spisak instituacija sa teritorije Vojvodine možete naći u aplikaciji Psihofon.
2. Čitanje literature
Danas je dostupan veliki broj knjiga koje na jednostavan način objašnjavaju složene psihološke fenomene (a pritom su zasnovane na naučnim činjenicama). Ukoliko želiš da unaprediš svoje veštine ili poboljšaš kvalitet života, čitanje literature može da bude dovoljno ili bar početna tačka.
Ukoliko nisi ljubitelj čitanja, postoji veliki broj podcast-ova gde možeš čuti zanimljive informacije. Na kraju, možeš pratiti brojne profile na društvenim mrežama koje se na kvalitetan način bave temama mentalnog zdravlja. U nekim od narednih postova, sumiraćemo naše predloge.
3. Mobilne aplikacije
Ukoliko govoriš engleski jezik onda ti je dostupan veliki broj aplikacija koje se bave temama mentalnog zdravlja. Za govornike srpskog (i srodnih) jezika na raspolaganju je domaća aplikacija Psihofon koja za cilj ima unapređenje mentalnog zdravlja a bazirana je na naučnim saznjima iz oblasti pozitivne psihologije (ali ne toksične 🙂 ).
Indirektno, i neke druge aplikacije, koje se ne bave mentalnim zdravljem, mogu da ti pomognu u regulisanju stresa. Na primer, ukoliko imaš problem sa organizacijom vremena ili praćenjem zadataka tima koji vodiš možeš koristiti Asanu.
Da li se baviš svojim mentalnim zdravljem? Na koji način?
Piši nam na kontakt@hrfokus.rs
Literatura
Bellet, C., De Neve, J. E., & Ward, G. (2019). Does employee happiness have an impact on productivity?. Saïd Business School WP, 13.
Galderisi, S., Heinz, A., Kastrup, M., Beezhold, J., & Sartorius, N. (2015). Toward a new definition of mental health. World psychiatry, 14(2), 231.
Yang, Y. C., Boen, C., Gerken, K., Li, T., Schorpp, K., & Harris, K. M. (2016). Social relationships and physiological determinants of longevity across the human life span. Proceedings of the National Academy of Sciences, 113(3), 578-583.
World Health Organization. (2004). Promoting mental health: Concepts, emerging evidence, practice: Summary report. World Health Organization.
