Iako svako od nas, verovatno, ima svoju definiciju “teške osobe” postoje i neke zajedničke karakteristike koje opisuju ove ljude. To su:  tvrdoglavost, nesaradljivost, nekolegijalnost, nemogućnost kontrole emocija itd. Loša komunikacija sa timom, neizvršavanje radnih obaveza, preuzimanje tuđih zasluga negativno se odražava na motivaciju tima i njihovu produktivnost i povećava verovatnoću za javljanje konflikata. 

Podaci iz prakse pokazuju da zaposleni sa disfunkcionalnim obrascem ponašanja nisu retkost u radnom okruženju. Jedno istraživanje je pokazalo da čak 64% ispitanika smatra da postoji teška osoba u njihovom trenutnom radnom okruženju, dok je  94% ispitanika izvestilo da su se, tokom svoje karijere, susreli sa takvom osobom¹.

Dodatno, čini se da se u nekim radnim okruženjima gotovo toleriše loše ponašanje pojedinaca. Primera radi, jedna studija je pokazala da je čak 92% ispitanih medicinskih sestara reklo da je doživelo verbalno zlostavljanje na svom radnom mestu.²

Kako raditi sa teškim ljudima?

Korak 1: Pođi od sebe

Da li je zaista u pitanju teška osoba ili nismo jasno iskomunicirali naše potrebe? Pre nego što krivicu za lošu saradnju svalimo na drugoga dobro je preispitati da li i mi imamo udela u tome. Na primer, ukoliko ne naučimo da komuniciramo jasno i da postavljamo granice velika je verovatnoća da ćemo se suočavati sa različitim nesporazumima i frustracijama. 

Osim veštine da jasno iskažete svoje potrebe bitno je da znate i da slušate. Da li slušate tek toliko da biste mogli da odgovorite ili pokušavate da razumete tuđu perspektivu? Koliko ste otvoreni za drugačija rešenja i načine rada? Jeste li ste kolegijalni?

Kada objektivno sagledate situaciju, lakše ćete ispraviti svoje greške ali, isto tako, jasnije vidite da li je nečije ponašanje nekolegijalno.

Korak 2: Prodiskutuj sa osobom sa kojom imaš problem privatno

U nekim situacijama dovoljan je samo jedan otvoren, konstruktivan razgovor za unapređenje saradnje sa do tada teškom osobom. Dešava se da se osećamo frustrirano ili čak ljuto jer npr. kolega nije odradio deo zadatka a da, istovremeno, nikada nismo eksplicitno pitali da li to osoba može ili hoće. 

Komunicirajte jasno i otvoreno tražite pomoć, ukoliko vam je potrebna,

 Korak 3: Isprati da li je razgovor imao efekta

Postoje bar dva razloga za to da, iako uspešno završen razgovor, na kraju ne da željene rezultate. Jedna od mogućnosti je da se kolega samo prividno složio sa našim predlozima sa ciljem izbegavanja konflikta ali da nikada nije ni imao nameru da postupa u skladu sa dogovorom. Druga mogućnost je da je problem kompleksniji i da je potrebno dugoročnije rešavanje i sistematski pristup.

Korak 4: Javno I jasno se suprostavi

Sa zaista teškim ljudima razgovori uglavnom ne pomažu. Osim što, najčešće ni nisu motivisani i zainteresovani da u njima učestvuju, oni suštinski nisu zainteresovani za promenu ponašanja (naročito jer od takvog ponašanja imaju koristi). 

Ukoliko ste u situaciji da ne možete da izbegnete rad sa ovom osobom onda je najbitnije da asertivno komunicirate. Bitno je da izbegnete nejasne situacije/zadatke gde nije eksplicitno delegirana odgovornost i rokovi. Dodatno, nekada je bitno odoleti emocionalnim ucenama i zauzeti se za sebe. Komunikacija u pisanom obliku je preporučena.

Korak 5: Promeni okruženje

Ukoliko je radno okruženje toksično i kada, uprkos različitim naporima. nema bitnijeg poboljšanja u komunikaciji i saradnji vreme je da se zapitaš da li je u tvom najboljem interesu da ostaneš na tom poslu. Iako je često, materijalna (ne)sigurnost faktor ostanka, važno je sagledati i cenu po mentalno i fizičko zdravlje.

Da li si i ti imao iskustva sa teškim ljudima? Kako si se izborio?

Literatura

1 Kusy, M., & Holloway, E. (2009). Toxic workplace!: Managing toxic personalities and their systems of power. John Wiley & Sons.

2 Sofield, L., & Salmond, S. W. (2003). Workplace violence: A focus on verbal abuse and intent to leave the organization. Orthopaedic Nursing, 22(4), 274-28