Čije je mentalno zdravlje zaposlenih?

Pitanje mentalnog zdravlja nikada kao sada nije bila u fokusu javnosti. Na sreću, i u našoj državi, se o ovoj temi sve više razgovara. U poređenju sa ranijim godinama, mediji u većoj meri obrađuju ovu temu, tražeći načine očuvanja i unapređenja mentalnog zdravlja. Postaje sve jasnije da mentalno zdravlje nije nešto što se podrazumeva i što nam je zagarantovano, nego krhko stanje koje može da se naruši nečujno i neprimećeno.

Još ređe se govori o mentalnom zdravlju zaposlenih (i poslodavaca). Čini se da i kada se spomene tema mentalnog zdravlja zaposlenih u očima mnogih predstavlja odraz razmaženosti, infantilnosti i slabosti. Dozvoljeno je samo biti srećan kada imaš zaposlenje, sve ostalo je nepotrebno i rezultat nečije lenjosti, izgovaranja, nezahvalnosti i sl. I možda bi i bilo tako, da nas posledice mentalnog zdravlja zaposlenih ne opominju i demantuju. 

Ugroženo mentalno zdravlje zaposlenog se odražava ne samo na pojedinca, već i na samu radnu organizaciju, porodicu zaposlenog, kao i društvo u celini. Iako je, za mene kao psihologa, neprimereno i nespojivo mentalno zdravlje čoveka prikazati brojkama, ekonomisti to rado čine. Tako agencije (npr. Deloitte i Galupp, 2022) ukazuju na visoku cenu troškova povezanih sa mentalnim zdravljem zaposlenih, koja se meri u bilionima dolara godišnje.

Čak i kada se dođe do teme mentalnog zdravlja zaposlenih više se čini da smo u šalter sali neke javne institucije, i šetamo od jednih do drugih. Uvek je drugi kriv i odgovoran. Od zaposlenog i njegove porodice do društva, države i poslodavca. Svi su povezani sa mentalnim zdravljem pojedinca, ali niko nije odgovaran. Poslovna psihologija ukazuje, a naučna istraživanja potvrđuju da su svi akteri ove priče odgovorni delimično i na svoj način. 

Ako počnemo od pojedinca onda možemo govoriti o njegovim ličnim karakteristikama i stavovima kao potencijalnim faktorima ugrožavanja vlastitog mentalnog zdravlja. Sa druge strane, okolnosti primarne ili porodice prokreacije mogu značajno poboljšati mentalno stanje pojedinca, ali isto tako predstavljaju i faktor rizika za pojedinca, što se onda mehanizmom prelivanja (eng. spillover) odražava na funkcionisanje na radnom mestu. 

Odgovornost poslodavca je možda najistaknutija, ali često i prećutkivana tema. Brojni organizacijski faktori poput organizacione kulture, dizajna radnog mesta, stila rukovođenja, uslova rada, međuljudskih odnosa i brojnih drugih mogu direktno i indirektno ugroziti mentalno zdravlje pojedinca. Na kraju, da spomenemo i ništa manje odgovornu stranu, društvo i državu koji imaju moć da kreiraju milje, kako zakonski tako i kulturalni u kome se mentalno zdravlje zaposlenih poštuje, prepoznaje kao važno i neguje.

Mentalno zdravlje zaposlenih je MOJE I NAŠE ZAJEDNIČKO. I pojedinca, i poslodavca, i porodice i društva i države. Svi zajedno smo odgovorni za mentalno zdravlje kako pojedinaca tako i celoga društva. Bili mi svesni ove činjenice ili ne, hteli da ju priznamo ili ne, svi smo potencijalni faktori i zaštite i rizika za nečije mentalno zdravlje. Šta ćemo jedni drugima biti, zaštita ili rizik, zavisi od nas samih.