Iako se i dalje mogu videti primeri (naročito na LinkedIn-u) gde se veliča prekovremeni rad ili radoholizam, istovremeno se sve više priča o negativnom uticaju velikog broja radnih sati na radni učinak i mentalno zdravlje.
Neke kompanije prepoznaju da je bitniji kvalitet od kvaniteta pa testiraju različite radne modele poput fleksibilnog radnog vremena, četvorodnevne radne nedelje, kraćih smena itd.
Negativni uticaj prekovremenog rada
Istzraživanja su pokazala da veliki broj radnih sati negativno utiče kako na privatni tako i na poslovni život. Na primer, pokazano je da veliki broj radnih sati smanuje našu sposobnost da brinemo o sebi, dovodi do sindroma sagorevanja i stresa povezanog sa poslom. Dodatno povećava i prisustvo simptoma anksioznosti, depresije i drugih mentalnih poremećaja (za detalje videti Kamerade et al., 2019)
Minimalan broj radnih sati
Iako je zaposlenje često izvor stresa, činjenica je da nam nudi i bezbroj benefita i određenu sigurnost koju nezaposleni nemaju. Jedna studija (Kamerade et al., 2019) pokušala je da odgovori koji je to minimalni broj radnih sati nedeljno koji pravi razliku u mentalnom zdravlju i subjektivnom blagostanju između zaposlenih i nezaposlenih. Podaci ove studije sugerišu da je to 8 sati nedeljno plaćenog rada.
Optimalan broj sati
Gorespomenuta studija nije pronašla optimalan broj radnih sati neophodan za najbolje funkcionisanje ali isto tako, nije potvrdila da današnji model (36-40 sati nedeljno) ima prednost u odnosu na ostale modele rada.
Zanimljivo, pokazano je da je za muškarce bolje da rade puno radno vreme u odnosu na 8 ili 16 sati nedeljno. S druge strane, kod žena bolje mentalno zdravlje pokazano je kod onih koje rade puno radno vreme u odnosu na one koje rade prekovremeno (do 44 sati nedeljno).
Zašto raditi kraće radno vreme?
Postoje brojni razlozi zašto se ljudi odlučuju za kraće radno vreme. Nekada je to način da se smanji negativni uticaj lošeg radnog okruženja na mentalno zdravlje. Međutim, postoje i pozitivni razlozi poput želje da se posvetimo i drugim aktivnostima i ciljevima (npr. studiranje, razvijanje drugih veština, više vremena za putovanje ili porodicu itd.).
Ukoliko novac ne bi bio bitan faktor, koliko biste sati nedeljno posvetili svom poslu?
Literatura
Kamerāde, D., Wang, S., Burchell, B., Balderson, S. U., & Coutts, A. (2019). A shorter working week for everyone: How much paid work is needed for mental health and well-being?. Social Science & Medicine, 241, 112353.<
Autor: Vesna Barzut
