Pandemija izazvana korona virusom SARS-CoV-2 je unela brojne novine u našu svakodnevnicu. Jedna od njih jeste i široka rasprostranjenost rada od kuće. Rad od kuće ima dugu tradiciju, ali mu savremene tehnologije, koje su se pojavile od 70, 80 i 90-tih godina prošlog veka, daju oblik kakav mi danas poznajemo. Za mnoge kompanije, rad od kuće tokom pandemije, se pokazao kao rešenje koje je sprečilo finansijsku propast.
Koje su pozitivne strane rada od kuće?
Rad od kuće za brojne pojedince zvuči bajkovito. Nema više gubljenja vremena na put do posla, gužvi u saobraćaju, priprema za posao, manjka vremena za privatni život, komunikacije sa nepoželjnim kolegama, ličnog nadzora od strane menadžmenta, ličnog kontakta za klijentima i brojnih drugih „sitnica“ koje su nam crpele energiju i vreme. I zaista, brojna istraživanja ukazuju na pozitivne efekte rada od kuće i za pojedince i za kompanije. Da navedemo samo neke od njih: radne organizacije su smanjile troškove, smanjuje se zagađenje okoliša, zaposleni su produktivniji, lojalniji, ređe daju otkaz, motivisaniji za rad i zadovoljniji zbog autonomije i fleksibilnosti.
Šta su negativne strane rada od kuće?
Kako je vreme odmicalo, tako je i medeni mesec izgleda završio. Počele su da se pojavljuju neke manje pozitivne strane rada od kuće. Tu je pre svega smanjenje interpersonalne interakcije i izolacija, koje su povezane sa brojnim mentalnim poteškoćama. Prisutni su i brojni ometajući faktori koji prekidaju rad zaposlenog, otežavaju koncentraciju i održavanje pažnje. Teško je održavati granicu između privatnog života i posla, obzirom da se sve odvija u istom prostoru. Tu je i otežano funkcionisanje radnih timova, pitanje sigurnosti informacija, tehnički problemi sa uređajima i vezama i brojni drugi.
Suština je u tome, da se većina aspekata rada, koji su bili prisutni u radnim organizacijama, sada preselila u virtualni prostor. Tako je i sa problemima u komunikaciji i međuljudskim odnosima sa kolegama i nadređenima. Konflikti i zlostavljanje na radu i dalje postoje, samo što su poprimili možda manje primetan oblik. Brojne institucije objavljuju najnovije podatke o učestalosti ovih pojava.
Rad od kuće i zlostavljanje na radu
Institut za zlostavljanje na radu (2021.) u Americi ukazuje da je 43 odsto ispitanih radnika na daljinu prijavilo da su bili izloženi zlostavljanju na radu, dok je broj tužbi za zlostavljanje u Velikoj Britaniji (2022.) porastao za 44% u odnosu na prethodnu godinu.
Konflikti i zlostavljanje nisu nestali sa radom od kuće, a ponegde su se čak i uvećali. Možda ih u početku i ne primećujemo. Ali nam vrlo brzo postaje jasno, da mejl koji smo primili zvuči preteće, stižu nam dvosmislene poruke, učestalo nas pozivaju na video sastanak, video pozivi su puni primedbi na naš rad, ili nas ne uključe u video sastanak, odnosno namerno nas izostave, ton govora nadređenog tokom video poziva je preteći, teško dolazimo do informacija, šalju nam poruke i mejlove van radnog vremena, zahtevaju da se učestalo javljamo i podnosimo izveštaj o radu i tako dalje. Forme ovakve neadekvatne komunikacije su brojne, često uvijene, suptilne, izazivaju nelagodu i potrebu da merimo svaku reč, ne verujemo vlastitim očima i ušima, proveravamo.
Tiho, polagano i sigurno kreira se virtualna, neuhvatljiva i toksična radna atmosfera koja postaje naša stvarnost. U ovakvoj stvarnosti možemo izgubiti mnogo, a ukoliko potraje bez adekvatnog leka, izgubićemo i brojne aspekte mentalnog zdravlja
Autor: dr Nikolina Kuruzović
