U potrazi za srećom – da li su srećni radnici produktivniji?

Teme mentalnog zdravlja i subjektivnog blagostanja sve više dobijaju na značaju, ne samo u akademskom svetu. nego i u svetu biznisa. Nekoliko studija (za detalje videti DiMaria et al., 2020 ) je potvrdilo vezu između subjektivnog blagostanja i produktivnosti na poslu.

Podaci ovih studija pokazali su da su srećniji radnici:

1. pragmatičniji
2. saradljiviji i imaju bolje odnose sa kolegama i klijentima
3. manje odsustvuju sa posla
4. ređe menjaju posao
5. češće su spremni da pomognu drugima
6. više su uključeni u posao
7. zarađuju više novca

Imajući ovo u vidu, postaje jasno da je u interesu i same kompanije da radnici budu što zadovoljniji i srećniji.

Kako biti srećan?

Jedan od najvećih autoriteta u oblasti istraživanja sreće, Seligman smatra da postoje 3 načina za dostizanje sreće:

1. Život baziran na zadovoljstvo i nagrađivanju
2. Život u skladu sa ličnim vrednostima
3. Život baziran na pronalaženju smisla i svrhe

Na koji način kompanija može pomoći radnicima da se osećaju bolje?

1. Pošten sistem nagrađivanja – Najbrži način da demotivišite radnike je nepošten sistem nagrađivanja ili izostanak priznanja za dobro obavljen posao.
2. Kreiranje psihološke bezbednosti – O značaju kreiranja bezbedne atmosfere na poslu, gde se svako oseća bezbedno i prihvaćeno pisale smo ranije. Istraživanja su pokazala da psihološka bezbednost utiče pozitivno na mentalno zdravlje zaposlenih ali i njihovu kreativnost i produktivnost.
3. Balans između posla i privatnog života – Većina poslodavaca i dalje ne uviđa da je odmoran radnik ono što zapravo koristi kompaniji dugoročno. Pisanje mejlova, pozivi i zadavanje radnih zadataka van radnog vremena (nekada čak i dok je radnik na godišnjem odmoru) je nešto što nije retka praksa. Ukoliko i vi sami imate tendenciju da preskačete odmor (dnevni odmor, vikend ili godišnji) sa idejom da ćete tako biti produktivniji – vreme je da prestanete sa tom praksom. Čak i Zakon o radu prepoznaje značaj odmora i propisuje obavezan dnevni i godišnji odmor.

4. Obezbeđivanje dodatne stručne podrške kroz treninge, koučing ili psihoterapiju – Kompanije koje imaju veći budžet (Ili samo svest o značaju mentalnog zdravlja) ulažu značajna sredstva za angažovanje stručnjaka koji će pomoći radnicima da se osećaju bolje i da iskoriste svoj pun potencijal. Ukoliko tvoj poslodavac nudi ovu opciju – daj sebi šansu! Ukoliko si sam poslodavac, proveri sa svojim zaposlenima da li smatraju da bi im bio koristan ovaj vid podrške.

Literatura

DiMaria, C.H., Peroni, C. & Sarracino, F. Happiness Matters: Productivity Gains from Subjective Well-Being. J Happiness Stud 21, 139–160 (2020). https://doi.org/10.1007/s10902-019-00074