Brz tempo rada, veliki broj radnih zadataka, rokovi, i drugi pokazatelji prezahtevne dinamike rada nas često mogu dovesti u situaciju da poželimo malo više dosade na radu, sporog ritma, jednoličnih i jednostavnih radnih zadataka. Međutim, radno sagorevanje izazvano dosadom i nedostatkom smisla (engl. boreout syndrom) nas upozorava da budemo oprezni sa našim željama.
„Boreout syndrom“ govori o stanju izazvanom dosadom, nedostatkom smisla na radnom mestu, kao i nemogućnošću profesionalnog napredovanja i razvoja. Sama reč sindrom ukazuje da ovakvo stanje može odvesti u ozbiljne mentalne probleme u obliku depresivnosti, anksioznosti i stresa.
Svaki posao koji nam obezbeđuje nedovoljno stimulacije ili pak nudi stimulaciju kakvu mi ne želimo, pre ili kasnije vodi u dosadu na radu. To su pre svega repetitivni radni zadaci, odnosno svaki dan isti radni zadatak/ci koji se ponavlja/ju u nedogled, zadaci koji ne zahtevaju mnogo intelektualnog angažmana. Postoje i radni zadaci (radna mesta) koje mi lično doživljavamo kao nevažne, kao besmislene, bez obzira o čemu se radi. Nakon toga postoje i ona radna mesta koja nam ne nude nikakav napredak u profesionalnom smislu. Znamo da kada se jednom zaposlimo, od nas niko ne očekuje da se profesionalno razvijamo i ostajemo u na jednom istom profesionalnom nivou sa koga nema pomaka.
Ova tri opisana radna mesta, prema sve većem broju naučnih istraživanja, nose isti/sličan rizik po mentalno zdravlje kao i njihove suprotnosti, odnosno radna mesta koja su previše dinamična, prezahtevna po svim kriterijumima. Naime, nedostatak dovoljne i/ili adekvatne stimulacije na radnom mestu nosi rizik po psihofizičko zdravlje pojedinca u vidu sledećih simptoma: umor, razdražljivost, gubitak želje, apatija i bezvoljnost, poremećaj sna i apetita, povlačenje u sebe, osećanje stida, osećanje beskorisnosti, tuga i osećanje praznine, pad samopouzdanja i brojne druge. Sve zajedno rezultira padom kvaliteta rada i radne angažovanosti zaposlenog, ali i kreiranjem radne atmosfere koja je opterećena negativnim emocijama.
„Boreout syndrom“ je možda teže prevazići od radne preopterećenosti, konflikata, i drugih vidljivijih problema u radnoj organizaciji. Čini se da ovde imamo posla sa manje vidljivim „neprijateljem“. Čak i kada ga uočimo, ovaj problem je teško prevazići jer zahteva dosta i ličnog i organizacijskog truda. Ono što pomaže na nivou organizacije jeste promena organizacione kulture, rotacije, stalna promena radnih ciljeva, organizovanje poslovanja što je više moguće na nivou projekata, stalnu superviziju, planiranje karijere, otvaranje mogućnosti za razvoj zaposlenih i tako dalje. Ništa manje zahtevne promene stoje i pred zaposlenim. Ali pred njim stoji i važnije pitanje, a to je ono egzistencijalno, koje često ograničava mogućnosti za traganjem i borbom za visoko kvalitetnom radnom pozicijom, koja je po meri čoveka kao kreativnog i samoaktualizujućeg bića.
Literatura
Ozsungur, F. (2020). The effects of boreout on stress, depression and anxiety in the workplace. Business And Management Studies An International Journal 8(2):1391-1423.
Abubakar, A.M., Rezapouraghdam, H., Behravesh, E. & Megeirh, H.A. (2021). Burnout or boreout: A meta-analytic review and synthesis of burnout and boreout literature in hospitality and tourism. Journal of Hospitality Marketing & Management 31(8):1-46.
Autor: Nikolina Kuruzović
